Rorschach test


PIŠE Saška Penev

Svi su  bar jednom, u nekom filmu imali priliku da vide scenu u kojoj psihijatar – psiholog prikazuje pacijentu crteže sa mrljama i na osnovu njegovih odgovora vrši procenu ličnosti. Čuveni Rorschach test sa mrljama je dosta popularizovan u filmovima i knjigama, ali većina ljudi vrlo malo  zna o njemu.*

Test spada u grupu projektivnih testova ličnosti, i konstruisao ga je Herman Roršah. Na osnovu brojnih istraživanja, na kliničkoj populaciji u kojima su korišćeni brojni i raznovrsni crteži ustanovljeno je da samo određeni imaju vrednost u dijagnostici. Test se sastoji se iz deset standardnih crteža na kojima su mrlje. Pri tom, pet crteža su crne boje na beloj pozadini, dva su crna i crvena na beloj pozadini, tri su u više boja.Rorschach karte bi trebalo da su nedostupne javnosti, međutim one se mogu naći na različitim web – sajtovima, iako mnoge od dostupnih zapravo nisu prave Rorschach mrlje.

Mrlje ne predstavljaju stvarne i prepoznatljive predmete, već se bukvalno ne odnose ni na šta. Karte se prikazuju uvek određenim, istim redosledom, a od pacijenta se očekuje da kaže šta vidi tj.,  na šta ga asocira mrlja ili delovi mrlje. Kao i kod svakog projektivnog testa i ovde nema tačnih i pogrešnih odgovora, već se pacijent ohrabruje da iznosi svoje asocijacije na zadatu mrlju. Naravno postoje ponašanja i gestovi tokom ispitivanja, koji zaista ukazuju na poremećaj ili moždana oštećenja. Iako mnogi misle da izbegavanje mračnih odgovora, i viđenje leptirića, cvetova, ljudi koji se drže za ruke i sl. predstavljaju sigurne odgovore to nije uvek tako. Takođe, brzo davanje odgovora nije uvek dobro ali ni predugo razmišljanje. Najbolje je saopštiti ono na šta vas zaista asocira mrlja.

Znanja iz oblasti projektivnih tehnika uopšte, posebno Rorschach test, neophodna su stručnjacima koji se bave procenom ličnosti i psihološkog funkcionisanja, a rade u psihijatrijskim ustanovama, dispanzerima za mentalno zdravlje, centrima za socijalni rad, kao i školama i centrima za profesionalnu orijentaciju. Samo stučnjaci koji su prošli obuku za ovaj test mogu ga primenjivati. U klinici je test jako cenjen, smatra se da predstavlja dobro dijagnostičko sredstvo i da lako „otkriva“ patologiju, dajuću podatke i o inteligenciji, integraciji ličnosti itd. Rorschach test se uglavnom ne primenjuje ako se ne sumnja na postojanje poremećaja, neuroza, psihoza, poremećaja ličnosti.

Međutim, s druge strane postoji dosta rasprava o validnosti tog testa i neki stručnjaci smatraju da sam test nije dovoljno pouzdan  da bi se na osnovu njega mogli doneti konkretni rezultati. Recimo, ne postoji slaganje oko toga kako objektivno oceniti odgovore na Rorschach – u, ili  “ Ne postoji ništa što bi pokazalo šta pojedinačni odgovor znači za tog ispitanika, ili šta znači  kada više subjekata da isti odgovor“ (Bartol, 1983). “ Jedino relevantno u vezi mrlja, jeste tajni svet ispitivača koji on otkriva dok interpretira odgovore. Lekari verovatno kažu više o sebi nego o pacijentima (Anastasi, 1982).“

*O psihološkim testovima nije dozvoljeno javno pisati i davati informacije. Stručna lica obavezana su etičkim kodeksom na ovakvo čuvanje informacija od profesionalnog značaja. Informacije i primere koje ovde pročitate služe samo za ilustraciju i s toga se ne preporučuje uzimati ih kao ispravne ili pogrešne odgovore pri upotrebi Rorschach testa.

%d bloggers like this: