Šta nam govore dečiji crteži

PIŠE Saška Penev

Crtanje predstavlja najveći deo decijeg stvaralaštva u ranom uzrastu. Dečji crtež je osoben , karakterističan crtež koji odražava dečje shvatanje sveta. U crteže dete projektuje svoje emocije, potrebe, želje, konflikte, namere i očekivanja, što ih čini veoma pogodnim sredstvima u dijagnostici i terapiji.


U razvoju dečijeg crtanja postoji više faza koje se sukcesivno smenjuju kako dete raste, međutim njihovo trajanje samo je okvirno određeno, što znači da dete može u nekoj od faza da se zadrži duže ili kraće a da to i dalje predstavlja normalan razvoj.

FAZE I PREDMETI DECIJIH CRTEZA:

1. Prva je faza ŽVRLJANJA ili škrabanja. Ona traje do kraja 2.godine mada je sve to individualno jer svako dete se razvija na svoj nacin, pa nije strašno i ako pomeri granice do 3. godine. Dete počinje da šara tako sto najpre igrajuci se sa papirom i olovkom ili bojicom, ono vuče olovku po hartiji premešta je iz jedne ruke u drugu i shvata da ta olovka ostavlja trag sto ga dodatno podstiče na dalju igru. Te šare same za sebe nemaju nikakvo značenje jer su za dete samo vežba motorike. Ono u tom uzrastu slabo može da kontroliše finiju motoriku pa zato crta iz ramena i lakta da bi kasnije naučilo da koristi zglob ruke i prste i da ne buši papir.

2. Sledeca faza je faza SEMANTIČKOG ili SIMBOLIČKOG crtanja i ona se odvija od 3. do 6. godine. Kod dece k0ja imaju starijeg brata ili sestru, ova faza može početi ranije jer se dete ugleda na crteze brata ili sestre, pa svoje koriguje. Celokupni period predškolskog uzrasta deteta je obeležen ovom fazom crtanja. U njoj dete crta po sećanju, tj. po onome kako ono doživljava pojedini predmet koji crta. Ono crta sve što zna o tom predmetu i kako se oseca u vezi njega. Ono ne crta ono sto tog momenta vidi, štavise ako mu postavimo model ono će ga tek ovlaš pogledati i nastaviti da crta po svom, bez zagledanja. Dete je ubeđeno da zna sve što treba o objektu svog crtanja. Zato su dečiji crteži u ovoj fazi kao rentgentski snimci – potpuno transparenti. Primer je kuća koju dete nacrta a u kuci vidimo ljude ili predmete kao da su njeni zidovi providni. Jednostavno dete ne shvata jos uvek detalje i to da se predmeti u prostoru poklapaju itd. Dete ostaje verno zakonitostima svog razvoja i ni pokušaji roditelja da ga usmere da crta realnije i po modelu neće uroditi plodom. Ako roditelj kritikuje crtež svoga deteta on će samo obeshrabriti dete od daljeg likovnog izražavanja. Jako je važno pratiti dete u načinu njegovog izražavanja i pohvaliti ga.

3. Treća faza likovnog izražavanja jeste REALISTIČKO crtanje. Ova faza se odvija od 6. do10. godine. Ovde se primećuju izvesna usavršavanja simboličkog crtanja. Ovde su deca već usmerena ka detaljima i delovima celine koje još nisu upoznali, pa ih sada stavljaju na papir. Dete ovde unosi dinamičnost u svoj rad pa crteži prikazuju ljude koji nesto rade, na crtežu se nesto desava. Tek od devete godine crteži dobijaju logički smisao i neki redosled.

CRTEŽ KAO SREDSTVO ZA UPOZNAVANJE PSIHIČKOG ŽIVOTA DETETA

Kako deca zbog svoje nezrelosti nisu u stanju da verbalno izraze svoje mišljenje i osećanja u dijagnostici se pribegava tzv. projektivnim testovima. Ovi testovi se koriste i kod odraslih ali zbog nekih drugih razloga npr. ne mogu se izlažirati odgovori, dobijaju se podaci o dubokim emocijama kojih osobe nisu ni  svesne itd. Crtež je upravo jedano takvo sredstvo. Ako nas recimo interesuje kako dete doživljava svoje roditelje i odnose u porodici zadajemo mu da nacrta svoju porodicu. Za njega je to vid igre i često se preko crteža jedino može uspostaviti kontakt i saradnja s detetom. Neki od parametara koji se uzimaju u obzir, u ovom primeru su: raspored članova porodice, veličina figura, izostavljanje pojedinih članova i neke druge posebnosti. Roditelje kojeg vidi kao važnijeg i  za kog je više emocionalno vezano nacrtaće većeg i postavljenog do sebe. Nedržanje za ruke nekog od člana može ukazivati na loše odnose među njima itd. Treba razmotriti i ponašanje deteta prilikom crtanja, ali i poznavati zdravstveno stanje tog deteta, socijalne i druge uslove u kojima živi. Dete na crtežu predstavlja svoje doživljaje i to je jako važno kada je potrebno proceniti njegovo psihičko stanje, zrelost i postojanje eventualnog poremećaja.

Brojne kliničke opservacije omogućile su neke genaralizacije u ovoj oblasti, koje naravno treba oprezno primenjivati u pojedinačnim slučajevima, jer svako dete je slučaj za sebe i znanja do kojih se došlo mogu poslužiti samo kao orijentir u proceni dečijeg razvoja. Tako recimo, smireno dete obično završava svoje crteže, dok deca sa psihomotornim nemirom, hiperaktivna deca često svoje crteže ostavljaju nedovršenim. Ponavljanje pojedinih detalja i usavršavanje istih, a ne i ostalih cešto i bitnijih detalja, ukazuje da dete nije dovoljno mentalno zrelo. Emotivna i impulsivna deca koriste tople boje kao sto su crvena, žuta, narandžasta, dok racionalna deca koja su emotivno uravnotezena koriste plavu, zelenu… Takodje emocioonalno egzaltirana deca koriste vise vodene boje i slikaju prstima dok uravnoteženija deca koriste drvene boje itd. Plasljiva deca kriju šta crtaju od drugih. Likove koje crtaju ili radnje koje crtaju smeštaju u ugao lista i prikazuju ih vrlo malim. Zaokružuju ih, uokviruju što je znak nesigurnosti i plašljivosti. Siromaštvo u bojama može da bude indikator smetnji u socijalizaciji deteta ili nekih njegovih teškoca na fiziološkom planu.

__________________

Advertisements

2 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Alex
    sep 15, 2010 @ 22:14:11

    Dobar tekst… volim psihoanalizu

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: