ŠTA PLANIRAŠ???

PIŠE Saška Penev

Završili ste fakultet ili ste pri kraju studija a svaki novi susret sa poznanicima otpočinje pitanjem: „Šta planiraš dalje?“. Odgovor je uglavnom „Pa ne znam, videću, ima još vremena…“  Koliko vas, koji ste pri završetku studija, oseća neizvesnost, strah i da li zaista ima vremena ili se odmah treba uhvatiti u koštac s novim obavezama?

Nije novost ni neobičnost da po završetku jednog perioda u životu, svaki čovek biva suočen sa novim, ne prijatnim osećanjima i razmišljanjima. Ovo je posebno naglašeno u periodu kada prestajete da budete učenik – student i kada trebate otpočeti karijeru u svojoj novoj profesionalnoj ulozi. I dok ste s jedne strane i sami čekali da što pre završite i oslobodite se obaveza i učenja, sada vam se ne završava fakultet i voleli bi ste da se još malo produži sve.  Reč je o prelaznom periodu u životu, koji sa sobom nosi niz dilema, novih emocija, strepnju, neizvesnost, tugu, razočarenje, nagle promene raspoloženje… Razlog tome može da bude strah od nepoznatog, nesigurnost u sebe i svoje sposobnosti, želja da se ne napušta ustaljeni ritam i način života i bezbrižnost koju pruža mladalačko doba. Slikovito rečeno, nalazite se na novoj raskrsnici života i ne znate kuda. A možda biste i znali da imate izbora. I dok kod nekih sve ovo može imati blažu formu, kod drugih se može razviti prava životna kriza kao odgovor na novonastalu situaciju.

Mora se naglasiti da je ovakva neizvesnost mladih neminovno uslovljena raznim društvenim faktorima, a pre svega stanjem, političkim i ekonomskim u kome se nalazi naša zemlja. I pored toga što prelazno doba samo po sebi predstavlja potencijalno stresogenu životnu situaciju,  sve teže dolaženje do posla dodatno opterećuje mlade ljude. Nejasna budućnost, manja ili veća egzstencijalna ugroženost svakako doprinose da se cela situacija teže podnosi i produbljuje. U našoj zemlji sve je više nezapošljenih ljudi raznih obrazovnih profila. Gotovo da normalne i prave vrednosti postaju uzaludne i apsurdne ( „zašto da završavam fakultet kada nema posla?“). Ako znamo da je kod mladih  u ovom periodu jako izražena potrba za osamostaljivanjem, želja da ono što su naučili na fakultetu pokažu u praksi i dobiju potvrdu da ono sto su prethodnih godina radili ima neku vrednost, vidimo da frustracijama nikad kraja.

Ipak  verujem u rečenicu TRUD SE UVEK ISPLATI! Da li je to uvek tako ili je to samo moj način da se izborim i opstanem, ko zna…..

A dok čekate posao potrudite se da ostanete vedri… koliko možete:

  • Organizujte svoje vreme tako što ćete pronaći neke nove aktivnosti koje vam odgovaraju.
  • Budite aktivni i uporni u traženju posla ali nemojte dozvoliti da se obeshrabrite i razočarate, jer na kraju krajeva takva je sudbina većine vaših vršnjaka (budite maštoviti pa izvucite utehu iz ovoga).
  • Ako imate potrebu da o tome razgovarate, ne ustručavajte se da potražite savet iskusnijih.
  • Shvatite čekanje posla kao jedan duži odmor i pripremu za novi period u životu i posvetite se sebi.
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: