DEPRESIJA NAKON ODMORA

Piše Saška Penev


Povratak obavezama i svakodnevnim aktivnostima nakon godišnjeg odmora kod većine zaposlenih uzrokuje depresivno raspoloženje, mrzovolju, otpor prema zadacima i obavezama pa čak i netrpeljivost prema kolegama. Kod nekih su ovi simptomi toliko izraženi da se odomaćio termin postodmorna depresija.

Većini zaposlenih dobro je poznato da prvih dana pa i nedelja po povratku sa godišnjeg odmora oseća mrzovolju, anksioznost, nemotivisanost, pad koncentracije… a istraživanja pokazuju da  sve veći broj zaposlenih prolazi kroz ovakav period. Iako je reč o uobičajenoj pojavi, ukoliko simptomi potraju ili budu jače izraženi nije na odmet potražiti pomoć stručnjaka.

Zašto se javlja postodmorna depresija? Kada se nedovoljno odmorni vratite na posao mrzovolja, nemotivisanos i pad koncentracije su neminovnost

Brz tempo rada i života uopšte, mnogobrojne obaveze, stres, ekonomski problemi dovode do velike iscrpljenosti organizma, a za mnoge je jedino godišnji odmor vreme kada mogu da se opuste i oslobode nagomilanog stresa. Ipak zbog tolike iscrpljnosti mnogima je vreme predviđeno za odmor nedovoljno, u smislu da pripreme za početak odmora i kasnije za nastavak rada ostavljaju tek desetak dana za pravo opuštanje. Iako je vreme, potrebno za obnovu energije i oporavak tela i duha krajnje individualno, većini ljudi je odmor od dve, tri nedelje nedovoljan da konsoliduju svoje snage i potpuno obnovljeni opet krenu na posao. Mnogi ne uspevaju da se potpuno opuste i uživaju u odmoru a kada se takvi vrate na posao blaga depresija, razdražljivost i anksioznost su potpuno očekivane reakcije. Takođe, onima koji ne vole svoj posao povratak istom mnogo teže pada.

Inače, ovakva osećanja i reakcije nisu vezane samo za povratak na posao, već se javljaju i kod učenika na početku školske godine ili kod studenata posle duže pauze u učenju i spremanju ispita. Sama pojava zagrevanja za rad je nešto što je u psihologiji podrobno ispitano i predstavlja vreme potrebno da organizam dostigne optimalni nivo radne sposobnosti. Dakle, reč je o jednom normalnom procesu ali krajnje individualnom u pogledu trajanja, inteziteta i posebnih karakteristika.

Iako ne možete izbeći ovaj problem, možete sebi olakšati adaptaciju i što bezbolnije proći kroz  nju. Neki od saveta psihologa su sledeći:

  • Organizujte svoje vreme i napravite plan onako kako vama najviše odgovara
  • Radne obaveze preuzimajte postepeno, a rokove maksimalno prilagodite svom bioritmu. Prihvatajte onoliko obaveza koliko možete da obavite bez stresa
  • Tokom radnog dana pravite češće kratke pauze
  • Nije loše da posle radnog vremena ne odete pravo kući već da što više vremena provedete van kuće. Možete da se prošetate, odete s prijateljima na kafu. Dobro je da za vikend posetite najbliže izletište, tako ćete produžiti osećaj kontinuiteta s godišnjim odmorom
  • Razmenjujte svoje utiske s odmora s kolegama i duže ćete u sećanju zadržati lepe momente koje ste proživeli
  • Ako imate previše posla ne ustručavajte se da potražite pomoć kolega
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: